Krajem 2025. i početkom 2026, gradonačelnik Čajetine Milan Stamatović dao je niz intervjua srpskim medijima — eKapija, Infoera, Magazin Biznis, B92 — koji su značajno proširili ono što znamo o projektu Zlatni Grad / Novi Zlatibor. Naslovne brojke iz ranijeg izveštavanja su se promenile: površina je sada 500 hektara (sa ranije navedenih 200), izgradnja počinje u drugoj polovini 2026 (ne više „faza master planiranja“), a potvrđen je i ranije neobjavljen centralni objekat — kula od 139 metara projektovana kao arhitektonska interpretacija zlatiborskog bora.

Ovo je ažurirana slika u maju 2026. Ako ste se oslanjali na ranije izveštavanje koje je opisivalo projekat kao „otprilike 200 hektara“ i „u fazi master planiranja“, ta informacija je sada zastarela. Projekat je uvećan, a vremenski okvir je pooštren.

Glavne novosti

1. Površina: 500 hektara (bilo: 200)

U intervjuu za eKapiju iz januara 2026 (koji je preneo portal 021), Stamatović je izjavio da je „za gradnju Zlatnog grada rezervisana ukupna površina od oko 500 hektara“ na koridoru Ribničkog jezera. To je više nego dvostruko od brojke iz ranijeg izveštavanja. Proširena površina prima ne samo hotele i sportske objekte, već i namensku infrastrukturu za proizvodnju solarne energije — razvoj se projektuje da bude u velikoj meri energetski samodovoljan.

2. Vremenski okvir: izgradnja počinje u drugoj polovini 2026

Isti intervju za eKapiju potvrdio je da bi izgradnja i novog aerodroma na Zlatiboru i Zlatnog grada trebalo da počne u drugoj polovini 2026 . Opština trenutno završava tehničku dokumentaciju i pribavlja građevinske dozvole, nakon čega počinju formalni pregovori sa investitorima — pri čemu su na stolu već i srpska država i potvrđeno interesovanje stranih investitora.

3. Prepoznatljiva kula od 139 metara

Master plan Zlatnog grada, predstavljen početkom decembra 2023. u skupštini opštine Čajetina, ima kao arhitektonsku okosnicu kulu visoku 139 metara projektovanu kao simboličnu interpretaciju zlatiborskog bora („specifični zlatiborski bor“). To je arhitektonski identitet razvoja — objekat vidljiv širom planine, koji je projektovao arhitekta „sa naših prostora“ koji „razume potrebe ovog mesta“, po rečima Stamatovića.

4. Druga gondola: Tornik do Pribojske Banje

Prema rečima Bojane Božanić, direktorke JP Gold Gondola Zlatibor, second gondola route from Tornik to Pribojska Banja will use innovative technical solutions . Ako se izgradi kako je trenutno opisano, ovo bi bio jedan od najdužih panoramskih gondolskih koridora na svetu — produžavajući postojeću trasu Zlatne gondole od 9 km preko celog planinskog grebena do banjskog grada na drugoj strani.

5. Vodna infrastruktura: prvo cevovod od 17 km

Da bi preduhitrila ekološke brige o komercijalnom korišćenju vode Ribničkog jezera, opština gradi zaseban alternativni cevovod od 17 km za vodosnabdevanje Zlatibora i šireg područja Čajetine . Kada taj cevovod bude funkcionalan, Ribničko jezero može da se komercijalno razvija za kupanje, vodene sportove i resortske aktivnosti bez ugrožavanja zaliha pijaće vode. Ovo se gradi pre nego što komercijalni razvoj počne.

Turistički brojevi za 2025 — kontekst za proširenje

Proširenje sa 200 na 500 hektara nije proizvoljno. Turistička statistika Čajetine za 2025, koju je Stamatović objavio u martu 2026, opravdava veću obavezu:

Stamatović's own framing of this: „Dostigli smo plafon rasta koji je moguće ostvariti samo drumskim saobraćajem. Bez aerodroma Zlatibor ostaje regionalna planinska destinacija. Sa njim postajemo međunarodni centar turizma, investicija i mobilnosti.“ Proširenje Zlatnog grada je odgovor sa strane ponude na realnost tražnje koja je već vidljiva u brojkama.

Ekonomski argument koji opština iznosi

Stamatović je javno izjavio da se predviđa da će samo aerodrom stvori do 5.000 novih radnih mesta u regionu — direktno zaposlenje na aerodromu, prateće ugostiteljstvo, turističke usluge, i indukovano zaposlenje iz šireg toka posetilaca. Zlatni grad dodaje svoj sloj zaposlenja povrh ove brojke.

Radi konteksta, broj stanovnika opštine Čajetina je otprilike 14.000–15.000. Cilj stvaranja 5.000 radnih mesta predstavlja strukturnu transformaciju lokalne ekonomije, ne samo postepeni rast. To je razmera za koju se opštinsko rukovodstvo obavezuje, i to je okvir pod kojim površina od 500 hektara postaje smislena.

Zašto je došlo do proširenja

Pomak sa 200 na 500 hektara izgleda da je vođen sa tri faktora, na osnovu javnih izjava:

Potvrđeno interesovanje stranih investitora

Stamatović je izričito izjavio da i aerodrom i Zlatni grad već imaju „potvrđeno interesovanje stranih investitora“. Veća površina razvoja prima više investitorskih sidri — više hotelskih brendova, golf operatera, partnera za sportske objekte — bez da parcele deluju stešnjeno. Drugim rečima, interesovanje investitora diktira razmeru.

Solarna i energetska infrastruktura

Nova veća površina izričito uključuje namenske instalacije solarnih panela kao deo prve faze izgradnje. Ovo nije pomenuto u ranijem izveštavanju. Solarna proizvodnja zahteva značajnu površinu, posebno na nadmorskoj visini, gde obrasci senke i opterećenje snegom smanjuju efektivni učinak po panelu. Projekat od 500 hektara sa ugrađenom proizvodnjom energije verodostojniji je od projekta od 200 hektara nakalemljenog na spoljnu mrežu.

Strateško uokvirivanje kao „odluka za 50 godina“

Stamatović je izričito uokvirio paket aerodrom-plus-Zlatni-grad kao „stratešku odluku za narednih 50 godina razvoja, ne samo Zlatibora već cele Zapadne Srbije“. Horizont od 50 godina opravdava veću površinu od horizonta od 10 godina. Opština se pomerila sa „šta možemo da priuštimo da izgradimo sada“ na „koju površinu treba da zaključamo pre nego što vrednost zemljišta poraste“.

Šta to znači za vrednost nekretnina

Implikacije Zlatnog grada od 500 hektara značajno se razlikuju od verzije od 200 hektara koju smo ranije analizirali. Tri ažurirana zapažanja:

1. „Efekat koridora“ se širi dalje

Zona od 500 hektara oko Ribničkog jezera doseže znatno dalje u okolni pejzaž nego zona od 200 hektara. Nekretnine koje su ranije bile na „perimetru“ projekta sada mogu biti unutar ili uz granicu razvoja. Obrnuto, gravitaciona privlačnost razvoja na susedna područja — uključujući Kobilju Glavu — srazmerno je jača.

2. Vazdušni pristup otvara skup poređenja

Kada aerodrom bude funkcionalan i Zlatni grad počne da isporučuje smeštaj sa 4 i 5 zvezdica, realistični skup poređenja za nekretnine na Zlatiboru se menja. Danas strani kupci porede Zlatibor sa drugim pristupačnim planinskim tržištima — bugarski skijaški gradovi, delovi Bosne, unutrašnjost Hrvatske. Za 5–7 godina, poređenje se pomera na austrijske, italijanske i francuske alpske sekundarne centre. Razlika u ceni između Zlatibora i tih tržišta je značajna. Konvergencija — makar delimična — jeste suštinska teza o nekretninama.

3. „Prag verodostojnosti“ se pomerio napred

U našoj ranijoj analizi napisali smo da je „prag verodostojnosti pređen“ u fazi master plana. Sa potvrđenom izgradnjom u drugoj polovini 2026 i zaključanim obimom od 500 hektara, taj prag više nije izjava okrenuta budućnosti — to je sadašnja realnost. Prozor za repricing tržišta kraći je nego što je bio pre samo šest meseci.

Šta se promenilo između naše originalne analize i ovog ažuriranja: opština je prestala da opisuje Zlatni grad kao viziju i počela da ga opisuje kao građevinski projekat. Finansijske implikacije tog pomaka su materijalne.

Iskrene neizvesnosti — ažurirano

Model finansiranja i dalje neobjavljen

Stamatović je potvrdio da opština pregovara i sa srpskom državom i sa privatnim investitorima (domaćim i stranim), ali tačan model finansiranja nije javan. Model pretežno finansiran od države politički je ranjiviji od modela vođenog privatnim investitorima.

Ekološki obim od 500 hektara

Veća površina zahteva opsežniju ekološku saglasnost. Cevovod koji se gradi prvi verodostojan je signal da opština rešava ekološke brige unapred, ali master plan za punih 500 hektara i dalje će biti pod lupom.

Redosled izgradnje

„Izgradnja počinje u drugoj polovini 2026“ ne znači da svih 500 hektara kreće istovremeno. Očekujte faznu realizaciju — verovatno počinje sa prvim hotelskim sidrima i prepoznatljivom kulom, dok su golf teren i druga gondola na dužim horizontima.

Napomena o Tornik View-u posebno

Tornik View je sagrađen na Kobiljoj Glavi — unutar opštine Čajetina, sa rekom Crni Rzav (koja ističe iz Ribničkog jezera) koja prolazi pored lokacije. Sa površinom Zlatnog grada sada potvrđenom na 500 hektara, Kobilja Glava se čvrsto nalazi unutar šire gravitacione zone razvoja.

Lokacija Tornik View-a izabrana je zbog planinskog ambijenta, izlaza na reku, i pogleda na skijaške staze Tornika — ne zbog pozicije u odnosu na Zlatni grad. Ali ažurirani obim od 500 hektara, vremenski okvir izgradnje u drugoj polovini 2026, i potvrđena prepoznatljiva arhitektura čine širi koridor Ribničko jezero – Kobilja Glava – Tornik materijalno vrednijim nego što je bio pre godinu dana.

Ako procenjujete Zlatibor sa horizontom od 5 do 10 godina, ažurirana slika Zlatnog grada trebalo bi da bude značajan ulaz u odluku. Pogledajte i našu petogodišnju ROI analizu za suštinsku matematiku nekretnina.